Helly Cherry Web Magazine

Time 2022-10-04 19:42:41

Web Name: Helly Cherry Web Magazine

WebSite: http://www.hellycherry.com

ID:339888

Keywords:

Cherry,Helly,Magazine,Web

Description:

Danas pišemo o...

Izbor urednika

Najnovije

Kragujevačka rok postava Epilog, nakon kraće pauze, intenzivno nastavlja sa radom na svom drugom studijskom albumu! Posle video-singla “Makondo” imamo priliku da pogledamo i njihovo novo audio-vizuelno ostvarenje načinjeno za temu „Neću“.

Foto: Sava Mirović
Kako smo i obećali kontinuirano nastavljamo da ekranizujemo pesmu po pesmu, a video za novi singl „Neću“, kao i obično, potpisuje naša pouzdana ekipa RAXmedia, objašnjava Dragan Urošević Urke, čuveni lider grupe i negdašnji barjaktar Osvajača, pa nastavlja: Novi singl „Neću“ oslikava raspoloženje koje nas trenutno okružuje viđeno iz intimnog ugla. Ljubav jeste moja večita inspiracija i verovatno su pesme sa tom tematikom najbolje koje sam ikada napravio, ali zašto se ne osvrnuti i na svakodnevicu, jer smo svi u njoj voljno il nevoljno. Pesmu „Neću“ napisala je naša divna prijateljica i poznata srpska poetesa Maja Grčić Sara, a ja sam se svojski potrudio da muzikom dočaram njenu atmosferu.

Uz predani rad u kragujevačkom Domu omladine, bend može da se ponosi i zbog činjenice da je proteklih meseci imao veliku privilegiju da se predstavi na nekoliko najvećih koncerata u regionu, koji su okupili na desetine hiljada vatrenih ljubitelja čistog rokenrol zvuka iz svih negdašnjih jugoslovenskih republika. To su zlata vredni nastupi uz Smak u Kragujevcu 6. maja i Čačku 9. septembra, na kojima je Epilog dobio priliku da kao predgrupa legendi, predstavi svoje nove pesme.

Koliko je bitan autorski rad toliko su bitni live nastupi na kojima bend ima prilike da se predstavi publici u najreprezentativnijem svetlu. Ta dva elementa su neraskidiva i ne mozemo ih odvojeno posmatrati, podvlači Urke pa se osvrće i na dva pomenuta čudesna nastupa sa Smakom: Nas je na ova dva koncerta u Kragujevcu i Čačku imalo prilike da čuje više od 50.000 ljudi kojima smo uspeli da predstavimo sve ove nove pesme koje spremamo za novi album. Reakcije su bile sjajne, a utiske još sređujemo.

Uz nove pesme na repertoaru su se našle i one sa albuma „Vrelina“ („Minut ćutanja“, „Ona ima san“, „Vrelina“) na kojem su, da podsetimo, Dragan Urošević kao autor i Nenad Jovanović na mestu vokala sarađivali još davne 2000.

Pridošli članovi grupe sa sobom su doneli nove kvalitete, koji su muziku koju trenutno radimo izdigli na novi, viši nivo, dodaje čuveni gitarista i kompozitor i čitavu priču završava lamentom nad dolazećim albumom: Više puta smo sebi davali neke rokove, u kojima smo smatrali da ćemo završiti kompletan materijal, međutim potvrdilo se da je u ovim vremenima nezahvalno bilo šta striktno planirati. Bitno je da na novom albumu svakodnevno radimo, sigurno je da su pesme tu i kako koja bude doterana radimo video za nju. Mislim da nam ne trebaju kompromisi, i to je jedini ispravan stav.

Priznajem da sam bio jedan od onih koji je, i pored osnovanog skepticizma, zapravo bio zainteresovan da vidi kako će rimejk jednog od popularnijih akcionih SF filmova iz 80-ih izgledati u savremenom ruhu, sa poboljšanim specijalnim efektima i u aktuelnoj kapitalističkoj klimi. Ali, avaj, sve je to ubrzo palo u vodu već posle prvih kritika po pojavljivanju filma.

Originalni Robokap, u režiji prekaljenog i beskompromisnog holandskog majstora Pola Verhovena („Niske strasti“, „Totalni opoziv“) bio je donekle i proizvod svog vremena, turbulentnih 80-ih kada je prvi put ogroman kapital počeo da dominira svetskim okvirima i kada je kultura bahatog ponašanja počela da uzima korporacijskog maha. Robokap, priča o nesrećnom policajcu Aleksu Marfiju, koji nakon što ga zloglasna banda izrešeta postaje neka vrsta čoveka-mašine, zarobljen u veštačkom organizmu predodređenom da uteruje pravdu svim sredstvima, bio je neka vrsta satiričnog odgovora-kritike na korporacijiski sistem koji je zavladao Amerikom, s jedne strane šamar u lice puritanskim dušebrižnicima a s druge oštar napad na kapital koji je pretio da zavlada svetom i zadiktira svim ljudskim skrupulama. I pored tih satiričnih elemenata, Robokap je bio i jedna ozbiljna studija krimogenog društva u koje je Amerika pretila da evoluira u tom momentu, distopijska antibajka snimljena vrlo autentično, neštedemice se odnoseći prema prikazivanju nasilja. Takođe, film je pored svog akcionog elemeta sadržavao i alegorijsko pitanje kakav je odnos čoveka prema tehnologiji, gde se završava „mašina“ a počinju ljudske emocije i savest.

Ono što je glavni problem novog rimejkovanog „Robokapa“ jeste što je upravo korporacijski mentalitet protiv koga je original dizao tihu filmsku pobunu, dvadeset i kusur godina kasnije zapravo pobedio u ratu za prevlast nad svestkim resursima. I sada isti taj korporacijiski mentalitet snima rimejk namerno ga lišavajući svega što je original činilo tako upečatljivim. A bez tih elemenata, Robokap je samo jedan prazan i dosadan film o čoveku unutar mašine.

O ovom rimejku nemoguće je ne progovoriti a da se ne uspostave neke paralele sa originalom. Dok je Piter Veler kao originalni Aleks Marfi uneo dovoljno simpatičnosti i tragizma u svoj lik, Džoel Kinerman, bar onako kako ga režira brazilski reditelj Žoze Padila, ne pokazuje ništa specijalno u uvodnim minutima filma osim da je usijana glava bez trunke harizme i pozitivne hemije sa svojom porodicom, tako da već na samom početku ključne identifikacije publike sa glavnim likom film pada u vodu. Onde gde rimejk daje sebi možda i previše oduška u odnosu na original jeste ceo proces kako je Marfi posle smrtonosnog napada na njega završio kao čovek-kiborg, međutim to kvazinaučno komplikovanje, u kome prednjači lik Garija Oldmana, ne doprinosi ništa specijalno samoj radnji filma niti razumevanju Marfijeve podvojenosti kao čoveka-mašine.

Onde gde je original bio neporecivo dominantniji je satiričan odnos prema medijima čijim očima imamo prilike da vidimo kako Detroit tone u kaljugu narasajućeg kriminala. U rimejku je, naprotiv, taj medijski teatar zamenjen emisjiom koju vodi lik Semjela L. Džeksona i koji previše ratobrno, teatralno i patetično insistira na ulozi Amerike kao modrenog zaštitnika svetskog poretka. Takođe, čast da brani korporacijsku pohlepu u ovom filmu ima lik Majkla Kitona koji želi da napravi stotine robota-ljudi ne bi li ih prodavao u Americi kao zaštinike reda i poretka, međutim Kiton, iako pouzdan glumac, ovde ne uspeva da otelotvori u dovoljnoj meri beskrupuloznu grmazivost američkih korporacija.

Takođe, onde gde je original bio gotovo neprevaziđen u svojoj bezobraznosti je nivo filmskog nasilja koji rimejk tendenciozno ublažava da bi film bio pristupačniji mlađim gledaocima, time oduzimajući od filma jedan od iskonskih i prepoznatljivih kvaliteta. Takođe, ono što filmu takođe preko fali je neki upečatljiv negativac koji bi celoj priči dao malo neophodne težine i kvaliteta. Iako se u filmu kao negativac nameće i lik koji je usmrtio Marfija i koji je ovde sveden na trominutno zaboravljivo pojavljivanje i Majkl Kiton kao gramzivi industrijalac, ipak prisustvo nekog dominantnijeg i opasnijeg negativca prosto je neophodan u priči u kojoj se glavni junak nameće kao neshvaćeni heroj.

Iako bi u filmu trebalo da dominira komponenta unutrašnje borbe sa ljudskim u sebi u uslovima koji su više nego tragični po njega, ti elementi kod Džoela Kinermana izostaju i svode ga na marionetu bez ikakvih realnih interakcija sa ljudima u celom filmu. U originalu uloga Nensi Alen, kao Marfijevog partnera, bila je ključna da Marfi prepozna u sebi vezu koja ga spaja sa čovečnim u sebi i u drugima, dok u rimejku uloga Marfjevog partnera biva suludo protraćena i neiskorišćena.

Dalje pobrojavanje mana ovom filmu činilo bi se uzaludnim poslom. Rimejk Robokapa jednostavno nijednom idejom niti realizacijom nije dorastao ni do kolena svom prethodniku, a činjenica da je kostim glavnog junaka pretvoren ovde u crnu boju najmanji je problem celog ostvarenja. Najveći problem zapravo leži u nedostatku hrabrosti da film i u novom milenijumu ostane veran idejama na kojim je ponikao pre dvadeset i više godina.

Slobodan Novokmet

Mladenovački bend Udar! pre gotovo dve godine je objavila svoj self title album prvenac za najstariju nezavisnu srpsku izdavačku kuću Take It Ot Leave It Records, a od juče je pred publikom i njihov novi video singl načinjen za pesmu "Knjiga senki".

'Knjiga senki' je pesma o nezadovoljnom pojedincu koji se, razočaran, potpuno predaje poroku. Obnevideo, otupeo, vođen svojom slabošću, zaustavlja se na ivici ponora. Retrospektivni osvrt na dane zavisnosti prekida sadašnji trenutak osvetljen poražavajućom realnošću. Nadahnut voljom, iskusni borac sada poznaje puteve životnih pobeda.



"Može se reći da je spot za pesmu 'Knjiga senki' nastao isto kad i pesma, jer kad je taj moj tekst spojen sa Mladenovim rifom prosto sam, kad zatvorim oči
video slike koje su se pakovale jedna za drugom kao film i pričale moju priču. Ostalo je samo da sve to snimimo i omogućimo drugima da i vizuelno osete ovu po meni
veoma moćnu, poučnu i svakako mračnu pesmu. Koja iz tog crnila i mraka isijava svetlost, pobedu i sposobnost pojedinca da proživi pakao, više života i tek u trećem postane najbolja verzija sebe", komentariše novi spot Marko Gajić lider sastava.

Spot obiluje simbolima.U duhu naslova pesme, senke prožimaju kadrove u kojima sve miriše na zlo. Ono menja oblike i vešto nalazi put do ljudskih duša, silueta bez lica. Zlo obilazi onoga ko ga se odrekne i knjiga se predaje sledećem...

"Potreba da sada uradimo spot sa ovom tematikom javila se zbog svega što nas trenutno okružuje: bolesti,ratovi i raznorazni užasi. Kao da je ceo svet na ivici uništenja i da svaki dan može da se desi 'Apokalipsa'! A u isto vreme vrti se gomila pesama i spotova prepunih konzumerizma bez ikakve poruke i poente. Naravno izuzetaka ima ali bi trebalo da ih bude mnogo više. Mnogo više iskrenih i pravih autora koji pišu 'iskrene, prave i poučne priče'!", dodaje Marko, pojašnjavajući svu dubinu besmisla civilizacije u kojoj ipak i dalje crveta prvoklasna umetnost.

Nemački thrash metal veterani, kultni Necronomicon, će nakon nastupa u Zemunu 2019. ponovo posetiti Srbiju. Sa njima na turneji se nalaze i bendovi 3000AD i Stonecast dok će domaća podrška biti sympho-metal sastav Evolucija.

Tokom pandemije korona virusa Necronomicon su snimili deseti album „The Final Chapter" u novoj postavi (Fredi je i dalje jedini originalni član benda i njegov osnivač), koji je u suštini novo poglavlje za bend – to je prvi put da bend ima međunarodne članove, tako da je zvuk drugačiji, ali i dalje je to Necronomicon. Album je u martu 2021. Objavio El Puerto Records, tako da je ova turneja promocija tog izdanja.

3000AD je crossover/thrash metal trojac sa Novog Zelanda. Gitarista Sem Prajor, basista Skot Ostin i bubnjar Helmor Bons formirali su bend u kome su ukrstili svoju strast za thrash metalom i pank rokom iz 80-ih sa sumornim, distopijskim, futurističkim slikama. The Void, debi album benda, objavljen je 2020. a miksovao ga je nagrađivani inženjer i producent Klint Marfi, a masterizovan je na kultnom Sterling Sound-u u Njujorku.

Stonecast je heavy metal bend iz Marseja, čiji uspon je kontinuiran, od njihovog skromnog početka do bine Sonisphere Festivala 2011., gde su svirali uz bendove Metallica, Slayer, Megadeth i Anthrax. Njihov drugi album, Heroikos iz 2013. godine, nagovestio je slavu koja dolazi, a sa Kenijem Erlom na bubnjevima, Stonecast je dobio veća priznanja kritike i širi auditorijum. Aktuelni album I Earther je njihovo najveće dostignuće koje dokazuje da je došlo vreme Stonecast-a.

Kao domaća podrška nastupiće jedan od retkih domaćih sympho-metal sastava Evolucija. Ovaj sastav poslenjih godina više pažnje privlači van granica naše zemlje. Njihov drugi album "Hunt" izabran je za album godine u Nemačkoj, na šta su se nadovezale dve mini turneje po Evropi na kojima su između ostalih nastupili i sa Paradise Lost, Children of Boddom i Doro ali i sa hedlajnerima ove večeri, bendom Necronomicon, te upravo po njihovoj želji Evolucija će ponovo zasvirati sa njima. Evolucija je snimila i svoj treći album (drugi na engleskom jeziku) koji je poslat na miks i mastering kod Jens Bogrena (o čemu će biti više reči u narednim danima). Novina u bendu je i gitarista Darko Konstantinović (Stratus) kome će ovo biti prvi nastup sa Evolucijom.

Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 800 dinara i mogu se kupiti online na linku, kao i na prodajnim mestima Gigstixa. Na dan koncerta cena će iznositi 1.200 dinara a ulaznice će moći da se kupe na biletarnici SKCNS Fabrike.

Beogradski ASCEND pbjavio je debi EP koji je poneo naziv “Zero Hour” i sadrži četiri pesme, a snimljen je u studiju Citadela kod Luke Matkovića. Artwork je uradio Marko Danilović Tihi.

Tokom prethodne dve nedelje bend je najavljivao EP sa dva singla – “Into The Midnight” i “Elan Bite”, svaki na sedam dana. Uz njih, EP čine još balada “Reminiscence”, “Breaking Away” i intro za prvi singl “Ascendancy”. EP možete naći na svim aktuelnim streaming servisima.

Ascend je nastao početkom 2021. godine, a članovi benda dolaze iz Aranđelovca i Beograda. Bend ima mešavinu modernog i starog školskog hevi metala sa teškim akcentom na melodiju u njihovom ukupnom zvuku.

Osvojili su nagradu publike na 10. BARF-u, a učestvovali su i na BUNT-u na RTS-u. Ove godine su nastupili u ravijalnom delu Gitarijade u Zaječaru i na prvom Highwaystar Festu u Valjevu.

Danas je dosta teško biti muzički novinar. Kako uopšte ispratiti sve što se na jednoj sceni dešava?

U davnoj prošlosti, u vreme bivše, socijalističke Jugoslavije, postojalo je samo nekoliko velikih ili većih izdavačkih kuća – Jugoton, PGP RTB, Diskoton, Jugodisk, ZKP RTLJ, Suzy, Helidon, Dokumentarna… i to je skoro sve. To što je jedne godine ova šačica izdavača izdala to je bilo SVE što je jedan muzički novinar uzimao u obzir od domaće produkcije te godine. Bilo je veoma lako napraviti odabir deset najboljih albuma u jednoj godini ako si čuo SVE što je objavljeno, ako si video POLA od svega što je na sceni, ako se lično znaš sa TREĆINOM muzičara… Da ni ne pričamo o tome kako je bilo lako razabrati šta je važno, relevantno a šta je mediokritet, umetnički promašaj, prolazna moda, kič ili potpuno đubre.

Danas, tridesetak godina kasnije, velike izdavačke kuće na ovim prostorima više ne postoje, sve izdavačke kuće su postale male, ima ih puno i zapravo ih je dosta teško sve pobrojati. Pošto neke ozbiljnije zarade od muzičkog izdavaštva više nema, nema ni preteranih mogućnosti za razvoj u tom nekom poslovnom smislu. Čak i samim bendovima može da bude sasvim dobro i bez izdavača - odavno se ne živi od prodatih albuma. Muzički novinar danas mora da ima izuzetan sluh i njuh da mu se pred očima izbistri šta je sve novo izašlo tekuće godine. Mada nije glavni problem u tome šta je sve izašlo, glavni problem je razabrati šta je sve od toga što je izašlo zapravo relevantno. Nekada su one stare izdavačke kuće imale urednike koji su bili plaćeni za to da znaju odabrati grupu kojoj će izdati album, dakle ljude od ukusa koji će proceniti ima li smisla objaviti baš tom bendu baš taj album. Danas muzički novinar biva zapljusnut masom novih izdanja, novih bendova, masom novih žanrova koji se pojavljuju iz godine u godinu bilo u okviru malih izdavačkih kuća bilo kao samizdati. I skoro sve je onlajn, malo je toga u čvrstom obliku, pa čak i sam album (LP) kao da ubrzano odlazi u zaborav…

Music YUser izdanje
Ipak, postojalo je jedno kratko međuvreme između onoga od pre i ovoga danas – devedesete i bljesak malih nezavisnih (čitaj privatnih) izdavačkih kuća.

Ove izdavačke kuće nastale su na velikom talasu privatnog preduzetništva krajem osamdesetih i početkom devedesetih (vreme koje je personifikovao tadašnji premijer velike Jugoslavije Ante Marković). U velikoj nadi koju je doneo povratak na kapitalističke osnove poslovanja, ljudi su počeli da trguju, proizvode, ulažu svoj novac u otvaranje privatnih firmi od kojih su mnoge – opet, u duhu vremena koje je najbolje odslikala jugoslovenska popularnost britanske TV serije Mućke - počinjale, trajale i bile zatvarane u rekordno kratkim vremenskim periodima pri čemu su najčešće ostajale u sivoj ili crnoj zoni poslovanja (rad “na crno” bez prijavljivanja i plaćanja poreza i ostalih dažbina).

Elem, za muzičke izdavačke kuće tog vremena se može reći upravo to - da su postojale kratko, da je uvid u njihovo (pravo) poslovanje danas skoro pa nemoguć te da je pisati o njima sa vremenskom distancom od tridesetak godina bliže bavljenju mitovima i legendama nego istorijskim faktima.

Danas, veći deo cele ove priče o malim muzičkim izdavačkim kućama tog vremena prepun je mistifikacija, poluistina, neproverljivih anegdota, glasina i priča. Recimo ostaće zauvek tajna koliki su bili tiraži ovih izdanja, sami muzičari su tvrdili da izdavači štampaju mnogo više nosača nego što im je prijavljeno (čime su se izdavači zapravo samo-piratizovali). U doba kada su prvenstvo već uveliko imale audio-kasete i CDr idanja, bilo ja sasvim moguće presnimiti ili narezati neograničen broj kopija nekog albuma iako je ugovor izdavača sa bendom govorio o sasvim ograničenom tiražu. Time su muzičari bili potkradani i bilo je nekoliko priča o zalasku muzičara među štandove ispred SKC-a gde su nalazili svoje piratisane albume u prodaji. Sve je ovo zapravo priča o pirateriji koja je najviše doprinela uništenju muzičkog izdavaštva kako u svetu tako i kod nas ali bilo je i drugačijih sudbina. Recimo priča jednog benda alternativnog rocka čiji album je izašao u tiražu od tri LP ploče. Ostatak tiraža je ostao zaplenjen u fabrici jer nisu isplaćeni troškovi proizvodnje … Koliko li danas vredi neka od te tri ploče? Ko zna?! Možda mnogo, ali možda i malo jer u nekom vlažnom magacinu još uvek stoje memljive kutije sa preostalih 997 ploča …

Ali vratimo se na same izdavače, jer, zapravo, da nije bilo njih ne bi bilo ni veličanstvene priče o srpskom alternativnom i nezavisnom rokenrolu devedesetih! Šta smo dakle imali?

Carlo Records

Carlo Records bila je nezavisna izdavačka kuća koju su vodili Miodrag i Predrag Jakšić. Carlo records je radila u prvoj polovini devedesetih. Za Carlo Records su izdavala mnoga danas poznata imena alternativnog i punk rocka - Napred u prošlost su tu izdali svoje Carstvo pulina! (1993), Instant Karma album Pazi kako hodaš (1992), Eva Braun - Prisluškivanja (1992), Direktori kultni album Čistićete ulice (1992), Generacija bez budućnosti - Vol. 1 (1993), Dža Ili Bu - Spremanje ribljeg gulaša zahteva visoku koncentraciju (1993) ... za Carlo records izdavali su još i Rapid Force, 16x8x23x, Roze Poze, Gluve Kučke, Park je moj, ... dakle imena koja su se održala do dan danas u sećanju fanova rocka, alternativnog rocka i metala. Carlo Records su od 1992. do 1994. izdavali LP ploče i kasete.

Predskazanje Records

Na ivici undergrounda, Predskazanje Records je bila nezavisna pank i oi! izdavačka kuća koju je u prvoj polovini devedesetih vodio Branko Kunovski. Sudeći prema nekim objavljenim albumima ove izdavačke kuće opravdane su bile sumnje tadašnjih pankera da se radi o izdavaču sklonom naci-ideologiji. Ipak, za Predskazanje su svoje albume objavili i veličine kao što su Ritam Nereda - Oi! Ain't Dead (1990), Generacija bez budućnosti - Da je Jug pobedio (1990), Vrisak Generacije - Beer Drinkers ‎(1991) ili Potres - Život je lep ‎(1993). Predskazanje je od 1988. do 1996. izdavalo LP ploče i kasete.

Music Yuser

Music Yuser je izdavačka kuća iz Novog Sada koja je radila u periodu od 1993. do 1997. Stariji Novosađani se sećaju da je ova izdavačka kuća bila vezana za prodavnicu ploča i kaseta Selena na Spensu. Za Music Yuser izdato je nekoliko važnih albuma tadašnjeg alternativnog rocka: Obojeni Program - Najvažnije je biti zdrav ‎(1993), Boye - Se ne boje! ‎(1993), Ritam Nereda - Razbijanje ‎(1993), Love Hunters - Everclassic ‎(1994), Goblini - Goblini ‎(1994), Zbogom Brus Li - Penk Punk Pink Pank Ponk ‎(1995), Vivisect - Numbness Of The Nation (1995), Pero Defformero - Pero Defformero ‎(1995), čak i danas zaboravljeni pančevački The Elements objavili su svoj jedini album Our Minds... ‎(1996) za ovu izdavačku kuću. Music Yuser je od 1993. do 1997. izdavala pretežno kasete, tek pred kraj par CD izdanja.

Tom Tom Music

Tom Tom je bila nezavisna izdavačka kuća iz Beograda koja je bila veoma bitna za alternativni rock devedesetih. Iza ove kuće je stajao Tomislav Naumovski (vlasnik tada bitnog časopisa Ukus nestašnih) i danas ih se sećamo jer su izdavali albume reformirane (tada engleske) Discipline kičme ali i druge kultne bendove. Za Tom Tom Music izašli su albumi Disciplin A Kitschme - I Think I See Myself On CCTV ‎(1996), Ružne Religiozne Lutke - TV je mrtav ‎(1997), Kontrabanda - Ne mogu da se naviknem! ‎(1999), Qrve - Qrve ‎(2000) ... Zanimljivost ovog izdavača je u tome što je izdavao CD-ove (tj. CDr izdanja) što je tada ipak bila neka novina za izolovanu i sankcijama uništenu Srbiju. Iako je objavila tek 18 izdanja, ova izdavačka kuća je radila od 1988. do 2005.

Metropolis Records

Metropolis Records je izdavačka kuća koja postoji i danas. Radi se o poznatom izdavaču koji postoji od 1994. i koji je pre ili kasnije izdao ponešto od skoro svih koji su bili neko i nešto u srpskom rokenrolu devedesetih i ranih dvehiljaditih. Mnoga veoma važna, čak ključna izdanja izašla su devedesetih baš za ovu izdavačku kuću: Dža Ili Bu su izdali Strašni sud ‎(1995), Džukele - Gledajući u mrak ‎(1996), Sunshine - Sh.G.T.M. (1996), Obojeni Program - Verujem ti jer smo isti (1994), Block Out - Godina sirotinjske zabave (1996), Kristali - Dolina ljubavi ‎(1997), Straight Jackin - Ulaz se otvara češće (1997), Bjesovi - Sve što vidim i sve što znam (1997), Eyesburn - Dog Life ‎(1998), Block Out - San koji srećan sanjaš sam ‎(1998), 16x8x23x - Iz Principa! ‎(1995), Kanda, Kodža i Nebojša - Guarda Toma! ‎(1996), Veliki Prezir - Veliki Prezir ‎(1996), Džukele - Zubato Sunce ‎(1998), Dža ili Bu - Hej Mornari (1994), Goblini - Istinite Priče I Deo (1994). Radi se dakle o izdanjima koja su bila i ostala nezaobilazni deo muzičke kolekcije svakog iole posvećenog fana domaće rokenrol muzike.

ITV Melomarket

ITV Melomarket je srpska izdavačka kuća koja i danas postoji ali kao ITMM. Za ovu kuću su devedesetih izašli mnogi važni ali i veoma raznoliki albumi, često baš prvenci - Babe su tu objavile svoj prvi i najvažniji album Slike iz života jednog idiota ‎(1993), HC prvoborci Definite Choice su tu dočekali svoj prvi album At Last ‎(1994) a kultni Braća Left svoj prvi album Braća Left 1 (1994). Najvažniji od svih, Bjesovi ovde objavljuju svoj najpoznatiji album Bjesovi (1994). Da je ITV Melomarket bio veoma raznolik u svom izdavaštvu govori i to da su tu izdavača našli i albumi grupe Gluve Kučke - Live At KST ‎(1994), SMF - Dalje nećeš moći... ... plati pa ćeš proći! (1995), Johanbeen - Noise Improves: Do You Know I Could Die? (1994) ili Bad Copy - Jebem Dobro ‎(1996). U duhu vremena, ali pod drugim nazivom ITMM ova izdavačka kuća izdaje albume kao što su Goblini - U Magnovenju ‎(1996), Orthodox Celts - The Celts Strike Again ‎(1997), Ništa Ali Logogopedi - Vaspostavljanje ‎(1998), Petar Pan - Bio jednom jedan R'N'R ‎(1995), Akcija - Akcija ‎(1996), Muzika Poludelih - Definicija bolesti ‎(1997), Lude Krawe - Može Tako? ‎(1998), Six Pack - Fabrička Greška (1998). Ova izdavačka kuća je radila od 1993. do 2002. godine mada je najaktivnija bila 1994. i 1995. sa malo izdanja nakon toga.

Take It Or Leave It Records

Take It Or Leave It Records je srpska nezavisna izdavačka kuća nastala još davne 1991. godine. Kao i Metropolis Records, i ova izdavačka kuća je izdala veliki broj značajnih albuma, čini se još raznilikijih od onih u okviru ITV Melomarketa: DLM - Dobardan! ‎(1993), Instant Karma - Kako ubiti oktopoda? (1994), Zvoncekova Bilježnica - Mrzim svoju mesnu zajednicu (1994), Darkwood Dub - Paramparčad (1995), Direktori - Lesli Se Vraća Krući (1995), Atheist Rap - Maori i Crni Gonzales (1994), Fakemadona'sunderwear - Meatwear ‎(1994), Šaht - Disko, šminka i opanci (1995) i Izuvantis totalis ‎(1997), Minstrel - Studio M Live (1993) i Neosetljivost ‎(1996), Demencija Prekoks - Demencija prekoks ‎(1992), Overdose - Overpose (1992), Del Arno Band - Geneza ‎(1993), Klinički Mrtav - Svetla zone dodira (1993), Urgh! / P.M.S - Yonuss Tape ‎(1992). Kuća TIOLI postoji i danas ali su fizička izdanja ređa, poslednje iz 2021.

L.V.O. Records

Radi se o misterioznom izdavaču za koji se danas može samo izdaleka nagađati da je bio vezan za Ligu vojvođanske omladine koja je bila zapravo omladina stranke Liga socijaldemokrata Vojvodine iz Novog Sada a koja je bil aktivna polovinom devedesetih po celoj Vojvodini. Ipak, L.V.O. Records je objavio nekoliko izuzetno bitnih albuma: Vladimir Đurić Đura - Maštarije ‎(1994), Kristali - Kristali (1994), Ništa Ali Logopedi - Ad Hoc Klića ‎(1994), Oružjem Protivu Otmičara - Oružjem Protivu Otmičara (1995), Zbogom Brus Li - Penk Punk Pink Pank i Lutke - Moderan Svet ‎(1995). Ova izdavačka kuća je radila samo dve godine - imali su kasetna izdanja 1994. i 1995.

To je to, skoro celokupna izdavačka produkcija srpskog rokenrola devedesetih bila je raspoređena na jednog državnog izdavača (“Idemo u …”) PGP, nekoliko komercijalnih (Hi-Fi centar, Komuna, …) i osam malih nezavisnih tj. privatnih izdavačkih kuća. U stvari sigurno ih je bilo i više, neku smo sigurno zaboravili, naročito one bliže undergroundu, svaka od njih je zaista bila priča za sebe.

S obzirom da je u to vreme i PGP bio u veoma lošem stanju (tada velika Galija je navodno celokupan prihod od albuma Karavan potrošila na jedan ručak), sve te male izdavačke kuće su plivale kako su znale i umele i pritom su zapravo izdale većinu onog najvažnijeg što se desilo u srpskom rokenrolu devedesetih.

Slava im!

Janko Takač

Dead Cross, supergrupa koju čine Michael Crain (Retox), Justin Pearson (the Locust, Head Wound City, Retox), Dave Lombardo (Slayer, Mr. Bungle, Fantômas) i Mike Patton (Faith No More, Mr. Bungle, Fantômas) su podelili “Christian Missile Crisis” najnoviji singl sa njihovog nadolazećeg drugog albuma pod jednostavnim nazivom “II”. Ovo izdanje izlazi 28. oktobra u CD, vinilnom i kasetnom formatu.

To je drugi singl sa novog albuma a do sada smo imali priliku čuti i singlove “Reign of Errors” i "Reign of Error". Nova numera je i dalje hardcore zvuk pomešan sa thrash metalom. Kad Dead Cross ne guraju punim plućima iza brzih ritmova Lombarda, isporučuju nabijene Slayerove rifčine. U međuvremenu, Patton pljuje i reži kroz politički nabijen tekst pesme.

Basista Justin Pearson je o pesmi rekao: “’Christian Missile Crisis’ očigledno napada organizovanu religiju, NRA – rupetine koje kompenzuju nedostatak muškosti fiksacijom za posjedovanjem oružja i pričama o ‘pravu’ na oružje”, ali i činjenicu da najveći broj Amerikanaca nije u stanju da ispregovara mir i preferira da stvari rešava nasilnim putem”.

Zbog pravila Jutjuba ili podešavanja samog benda moguće je da ćete spot moći da vidite samo na sajtu Jutjuba. Ukoliko se pojavi takvo obaveštanje, samo kliknite na link ispod.

foto: HC arhiv

Sinoć (30. septembra) u gradu na Nišavi, pod vedrim nebom u prostoru Banovine, Brejkersi su propisno zavodili rokenrol red! Fantastično dvorište u samom centru Niša, odlično za „open air“ dešavanja, a kao stvoreno za ljuti, garažni pank rok kakav Partibrejkersi sviraju već 40 godina.

Upravo pod zastavom tog, okruglog jubileja, Niš se našao na mapi slavljeničke turneje. Kako i ne bi, kada Cane i družina skoro isto toliko godina i posećuju taj grad i sviraju pred tamošnjom publikom. Mlako bi bilo reći da pomenuti grad voli njih, jer sinoć se pokazalo, obožava ih! U čas kada bi koncert zvanično najavljen (21h), pred ulazom nas zatiče ogromna gužva, red koji se proteže na nekoliko desetina metara. Noć startuje 10 minuta kasnije pesmom istog naziva, sa njihovog proslavljenog debi albuma. Unutar prostora, skoro već ispunjenog do poslednjeg mesta (a red vani se ne smanjuje), viđamo klince, omladince u čizmama, dečicu na ramenima roditelja, do vršnjaka Brejkersa, pa i nešto starijih ljudi. Može se reći, od 7 do 77.

Iako je ovaj koncert prvobitno trebalo se održi nedelju dana ranije, ali je odložen, jer je Cane dobio temperaturu i njegov glas nije bio u dobrom stanju, svirkom sinoć svi zli jezici su ućutkani. Cane je zvučao samouvereno, snažno, ta prepoznatljiva boja vokala i prkos, stav koji se čuje u rečima i lirici njegovog benda, dolazio je svakom pesmom sa bine prošle večeri. Svirka je donela proverene klasike poput „Hoću da znam“, „Hipnotisana gomila“, „Kreni prema meni“. Podsetili smo se nekih starih bisera – „Ona živi na brdu“, „Ako si...“; „Mesečeva kći“, a uživali i uz neke malo novije, kao što je „Sirotinjsko carstvo“, „Sitna lova“. Dobro raspoloženje među posetiocima prenosilo se i na stejdž. Znamo kako Cane često ume da bocne svojim komentarima, koji nadalje odlaze u legendu, ali se to nije desilo sada. Naprotiv, reči ljubavi, mira – „volite se, ljudi!“, govorio je Cane. Čini se da one zaista imaju neku neobjašnjivu moć da čoveka prenesu u stanje zena i probude svojevrsnu empatiju. Što se tiče veze Niša i Brejkersa, ona datira, kako nam je frontmen otkrio, još od 1984. godine, kada su prvi put svirali tu, te će za dve godine biti tačno 40 godina.

Zvuk je bio jako dobar, jasan, čist, barem ispred pozornice i negde na sredini dvorišta. Bilo bi fer pomenuti vrsne muzičare koji drže ovu beogradsku ekipu na okupu, kao i omegu Brejkersa i jednog od osnivača, Nebojšu Antonijevića Antona. Taj trzaj ruke i distorzija koja dolazi od njegovog Stratocastera, cigla je od koje je institucija zvana Partibrejkers i sazidana. Čak dva odsvirana bisa nisu bila dovoljna da utole glad Nišlija, koji su nastavili da dozivaju bend. Jesu nam falili!

Nenad CvetkovićStariji tekstovi

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

„Volite se, ljudi!“ – Partibrejkers u Nišufoto: HC arhiv Sinoć (30. septembra) u gradu na Nišavi, pod vedrim nebom u prostoru Banovine, Brejkersi su propisno zavodili rokenrol red! F...Počeci nezavisnog muzičkog izdavaštva u Srbiji ili — kako je opstao srpski rokenrol devedesetihDanas je dosta teško biti muzički novinar. Kako uopšte ispratiti sve što se na jednoj sceni dešava? U davnoj prošlosti, u vreme bivše, socij...Golim rukama, zubima i točkovima u bolju budućnost — festival Ekoslavija 2022 (Subotica)U Subotici se, nekim čudom, od pre nekoliko godina održavaju manji festivali, koji se uz manje ili više muke održe po nekoliko puta i zadrže...Poznati novi izvođači na 8. Festivalu srpskog podzemljaKratom, Tona, Larska, Pustoš, Claymorean, Scaffold i 3.A.M. nastupiće drugog dana Festivala srpskog podzemlja, 22. oktobra 2022. godine.  „...Maslačkovo vino – Rej Bredberi „Vrata se s treskom pootvaraše; ljudi prekoračiše pragove kuća. Leto 1928. je počelo....“ Maslačkovo vino sam dobio na poklon pre nešto ...Dead Cross u novom singlu „Christian Missile Crisis“ kritikuju organizovanu religiju i NRADead Cross , supergrupa koju čine Michael Crain (Retox), Justin Pearson (the Locust, Head Wound City, Retox), Dave Lombardo (Slayer, Mr. ...Pesma po pesma: Polywhy - Don’t You Want To Use Mefoto Andrej Hlozan POLYWHY je do skora instrumentalni mathcore/post-hardcore bend koji je nastao početkom 2019. godine i iza sebe imaju 4 EP...Necronomicon, 3000AD, Stonecast i Evolucija u Novom Sadu 13. oktobraNemački thrash metal veterani, kultni Necronomicon , će nakon nastupa u Zemunu 2019. ponovo posetiti Srbiju. Sa njima na turneji se nalaze i...Tajni ratovi (Čarobna knjiga 2022) – Jevanđelje po DumuI ne, ne govorimo o Marvelovim „Tajnim ratovima“ iz 80-ih, iako je i njih Čarobna knjiga objavila pre više godina u dve knjige. Istina je da...Artur Č. Klark – 2001: Odiseja u svemiru1964. godine slavni režišer Stenli Kjubrik došao je na ideju da snimi naučnofantastični film koji bi odstupao od onoga što je tada bilo popu...

Arhiva

ArhivaOctober 2022 (9)September 2022 (47)August 2022 (44)July 2022 (53)June 2022 (49)May 2022 (52)April 2022 (43)March 2022 (50)February 2022 (47)January 2022 (39)December 2021 (61)November 2021 (54)October 2021 (43)September 2021 (53)August 2021 (69)July 2021 (63)June 2021 (65)May 2021 (64)April 2021 (60)March 2021 (64)February 2021 (60)January 2021 (70)December 2020 (56)November 2020 (63)October 2020 (78)September 2020 (70)August 2020 (70)July 2020 (61)June 2020 (64)May 2020 (71)April 2020 (64)March 2020 (67)February 2020 (64)January 2020 (61)December 2019 (77)November 2019 (70)October 2019 (93)September 2019 (56)August 2019 (56)July 2019 (54)June 2019 (65)May 2019 (69)April 2019 (60)March 2019 (72)February 2019 (63)January 2019 (57)December 2018 (61)November 2018 (68)October 2018 (69)September 2018 (59)August 2018 (76)July 2018 (64)June 2018 (60)May 2018 (67)April 2018 (61)March 2018 (75)February 2018 (54)January 2018 (58)December 2017 (74)November 2017 (61)October 2017 (75)September 2017 (62)August 2017 (62)July 2017 (60)June 2017 (50)May 2017 (62)April 2017 (59)March 2017 (69)February 2017 (57)January 2017 (59)December 2016 (82)November 2016 (54)October 2016 (53)September 2016 (48)August 2016 (63)July 2016 (70)June 2016 (58)May 2016 (68)April 2016 (61)March 2016 (86)February 2016 (72)January 2016 (70)December 2015 (67)November 2015 (54)October 2015 (76)September 2015 (79)August 2015 (72)July 2015 (63)June 2015 (63)May 2015 (74)April 2015 (75)March 2015 (91)February 2015 (71)January 2015 (62)December 2014 (90)November 2014 (71)October 2014 (61)September 2014 (61)August 2014 (36)July 2014 (56)June 2014 (66)May 2014 (39)April 2014 (74)March 2014 (75)February 2014 (66)January 2014 (70)December 2013 (87)November 2013 (63)October 2013 (58)September 2013 (54)August 2013 (65)July 2013 (56)June 2013 (59)May 2013 (65)April 2013 (76)March 2013 (78)February 2013 (72)January 2013 (69)December 2012 (75)November 2012 (70)October 2012 (74)September 2012 (59)August 2012 (44)July 2012 (54)June 2012 (57)May 2012 (47)April 2012 (60)March 2012 (55)February 2012 (59)January 2012 (29)December 2011 (65)November 2011 (64)October 2011 (58)September 2011 (57)August 2011 (61)July 2011 (52)June 2011 (52)May 2011 (42)April 2011 (46)March 2011 (63)February 2011 (45)January 2011 (53)December 2010 (56)November 2010 (56)October 2010 (59)September 2010 (63)August 2010 (58)July 2010 (53)June 2010 (46)May 2010 (41)

Helly Cherry webzine 2018. Sva prava zadržana.

TAGS:Cherry Helly Magazine Web

<<< Thank you for your visit >>>

Hot Websites